Игор М. Ђурић - Igor M. Đurić
Игор Ђурић (рођен 26. јануара 1968. године у Истоку (Метохија)) је српски писац. Заступљен је у зборницима, збиркама, штампаним медијима и на интернету.
ИГОР М. ЂУРИЋ - ДЕВЕТИ КРУГ СВЕТОГ КРАЉА (изопачено време велике деветке)
"Девети круг Светог краља" је роман Игора М. Ђурића, савременог српског писца познатог по својим делима која комбинују елементе историје, мистике и фантастике. Ђурић у овом роману истражује комплексне теме као што су борба између добра и зла, судбина, и моћ људске вере. Роман је често описиван као мешавина историјског трилера и духовне авантуре, а инспирисан је делима као што су Дантеова "Божанствена комедија" и српска средњовековна историја.
Igor Đurić , Klinički život
roman o duši i totalnoj konfuziji - Prodaja duše đavolu na srpski način, Priča o smrti čoveka koji nije umro, samo je spavao dok se sve raspadalo, Priča o duši kojoj se diže i koja gleda neverstvo.....
ČITAJ OVDE: KLINIČKI ŽIVOT , IGOR ĐURIĆ
KUPI OVDE: http://www.staraknjiga.com/knjige/igor-duric-klinicki-zivot
ИГОР ЂУРИЋ - ВАМПИРИ (роман)
ИГОР ЂУРИЋ - РАСЕЉЕНИК
Роман
Расељеник Игора Ђурића дубоко везан за сложену и болну тему српских
избеглица са Косова, који су били приморани да напусте своје домове и започну
живот у новој средини. Овај мотив је често присутан у савременој српској
књижевности, јер одражава реалност многих породица које су биле расељене због
ратних и политичких сукоба на простору бивше Југославије.
Роман
прати овај мотив, бави се не само физичким расељењем,
већ и емоционалним и психолошким последицама које овакве промене остављају на
појединце и заједнице. Такође, адаптација у нову средину, са свим изазовима и
конфликтима који долазе са тим, кључна
је
тема.
Роман
Расељеник бави се дубоким питањима друштвених
предрасуда и неразумевања према људима који су, услед рата или политичких
разлога, били приморани да напусте своје домове. Ова тема је изузетно актуелна
у контексту избегличке кризе и миграција, где нова средина често гледа на
досељенике са сумњом, неразумевањем или чак одбојношћу.
Тај
сукоб између досељеника и домицилног становништва ствара динамику у којој главни
ликови романа пролазе кроз осећај губитка, али и кроз борбу за прихватање и
интеграцију у нову средину. Људи који су морали да напусте своје домове често
се суочавају са дубоким осећајем отуђења, јер не само да су изгубили своје
материјално окружење, већ и своју заједницу, идентитет и културу.
Овај
конфликт, унутрашњи и спољашњи централна је
осовина
приче. Књига осликава како предрасуде и страх од "другог" утичу на
обе стране, како на локално становништво које се суочава са новим људима, тако
и на досељенике који траже начин да се уклопе и преживе у непознатом окружењу.
Роман
Расељеник Игора Ђурића пролази кроз емоционалну трансформацију која од
почетног неповерења и предрасуда води до међусобног прихватања и разумевања.
Ово је веома снажна и оптимистична порука, јер показује како, упркос почетним
тешкоћама, различите заједнице могу пронаћи заједнички језик и превазићи страх
од "другог".
Процес
стварања нових пријатељстава и изградње поверења је често дуг и тежак, али
овакав развој догађаја у књизи може указивати на то да су људи, иако суочени са
различитостима, способни за емпатију и солидарност. То се одражава у ликовима
који успевају да превазиђу стереотипе и конфликте и формирају нове односе
засноване на заједничким искуствима и разумевању.
Оваква
порука је посебно важна у контексту миграција и сукоба који су обележили
простор Балкана, али и у глобалном смислу. Књига носи поуку да су заједништво и
пријатељство могући упркос различитим почетним разликама, што је тема која може
да инспирише читаоце.
Главни
лик у роману Расељеник је веома комплексна и трагична фигура. Као бивши
припадник Југословенске народне армије (ЈНА), који је одлучио да напусти војску
како би избегао учешће у рату, он се суочава са великим моралним дилемама и
животним преокретима. Његова одлука да се дистанцира од сукоба показује његову
жељу за миром, али и страх од уништења које рат доноси. Ипак, иронија судбине
га доводи на Косово, где се ратни хаос не може избећи.
Тај
контраст између његове жеље да избегне рат и немогућности да побегне од његових
последица чини овај лик симболом трагичне судбине многих људи у региону који
су, без обзира на своје намере, били увучени у насилне сукобе. Његово искуство
на Косову, у месту које постаје епицентар ратних страдања, додатно појачава
његову борбу са осећајем беспомоћности, губитка и расељености.
Његово
расељавање са Косова и суочавање са предрасудама у новој средини ствара још
један слој дубоке личне борбе. Лик који је првобитно био војник, сада је
избеглица, суочен са осудом, неразумевањем и потрагом за новим почетком.
Главни
лик у роману Расељеник пролази кроз дубоко емотивно путовање, које
одликује губитак и трагедија, али и нада и нови почеци. Губитак родитеља у рату
представља огромну трагедију која појачава његову патњу и осећај бескорености.
Рат, који је покушао да избегне, ипак га је стигао и однео му најдраже.
Међутим,
у избеглиштву он налази нове односе који му дају снагу и смисао за наставак
живота. Пријатељ који му замењује породицу је симбол надахнућа и дубоке људске
повезаности, доказ да чак и у најмрачнијим временима људи могу пронаћи светлост
кроз пријатељство. Овај пријатељ постаје стуб подршке и нова
"породица", што наглашава важност људских односа у време кризе и
губитка.
Љубав
живота коју проналази у новој средини је још један важан елемент његове
трансформације. Ова љубав представља наду, не само као романтичну везу, већ и
као симбол новог почетка и обнове након трагедије. Његова способност да пронађе
љубав и пријатељство упркос свим губицима указује на његову унутрашњу снагу и
способност да превазиђе тешкоће.
Роман,
кроз ову причу, шаље поруку о људској издржљивости и способности да се пронађе
нови смисао, чак и након највећих животних губитака.
То
што главни лик у роману Расељеник проналази љубав у новој средини још
више наглашава тему међусобног прихватања и интеграције. Љубав постаје симбол
повезивања два света — досељеника и домицилне заједнице, који су на почетку
приче били раздвојени предрасудама и неразумевањем. Проналажење љубави није
само лична победа главног јунака, већ и метафора за процес који пролази кроз
цело друштво приказано у роману: отварање према другима, превазилажење разлика
и заједнички живот.
Ова
љубав такође указује на моћ људских односа да лече и трансформишу појединце,
посебно оне који су прошли кроз тешка искуства као што су губитак породице и
расељење. У књижевности, такви моменти често имају снажну симболичку вредност
јер представљају могућност да љубав и нове везе помогну људима да пронађу свој
идентитет и осећај припадности у непознатом свету.
Роман
Расељеник успешно је успео да комбинује два
важна аспекта: личну унутрашњу трансформацију главног лика и шире друштвене и
историјске околности које га окружују. Овакав приступ даје роману дубину, јер
не само да прати емоционално и психолошко путовање једног појединца, већ и
истражује како друштвене и политичке околности утичу на животе људи.
Главни
лик пролази кроз личну трансформацију, прелазећи од трауме и губитка до
исцељења и нових почетака, а тај процес је дубоко укорењен у његовом односу са
новом средином и људима које среће. Истовремено, роман истражује колективне
изазове са којима се суочавају избеглице, укључујући предрасуде, адаптацију и
сукоб културних и друштвених норми. Тако се лични пут главног јунака огледа у
широј слици – у трансформацији заједнице и њиховој способности да прихвате
"друге."
Ова
симбиоза личног и друштвеног омогућава читаоцима да се дубоко повежу са причом,
јер схватају да су лична искуства појединца део већег, колективног доживљаја
друштвених промена. Оваква структура је снажна у томе што показује да
историјске и друштвене околности нису само позадина приче, већ кључни фактор у
обликовању судбина појединаца.
Прелепо
је што роман Расељеник завршава поруком да људска доброта и љубав на
крају побеђују. Упркос свим изазовима, губицима и тешким искуствима са којима
се главни лик и други избеглице суочавају, овај крај доноси снажну наду. Порука
да доброта и љубав могу да превазиђу предрасуде, неразумевање и бол, пружа
утеху и подсећање на моћ људских односа.
Овакав
закључак наглашава хуманистичку страну приче — и у најтежим околностима,
постоји могућност за повезивање, емпатију и саосећање. Људска доброта постаје
универзална сила која може да лечи ране настале од ратова, расељавања и
предрасуда.
Такав
оптимистичан крај шаље важну поруку читаоцима о отпорности људског духа и
способности да нађе светлост чак и у најмрачнијим временима. Ово чини књигу и
емоционално испуњавајућом, али и инспиративном.
ИГОР ЂУРИЋ - ЈЕДНА ГОДИНА У ЊУЈОРКУ
Књига
„Једна година у Њујорку” аутора Игора Ђурића је путописно-документарни
роман који прати ауторово лично искуство током боравка у Њујорку. Кроз описе
свакодневице, Ђурић дочарава динамику живота у једном од највећих и
најживописнијих градова света. Роман је мешавина личних анегдота, културолошких
запажања и размишљања о разликама између српске и америчке културе.
Ђурић
користи богат језик и живописне описе да прикаже Њујорк као град који никада не
спава, пун контраста, од сјаја богатих квартова до сурове стварности мање
привилегованих делова града. „Једна година у Њујорку” није само прича о
путовању, већ и о личној трансформацији, суочавању са сопственим страховима и
изазовима, и проналажењу места у свету који се чини и узбудљивим и
застрашујућим.
Ова
књига је инспиративна за све који су заинтересовани за путовања, културолошке
студије и личне приче о сналажењу у новом и непознатом окружењу.
copyright 2010 by ©Igor M. Djuric Upotreba sadržaja ove web stranice
podrazumeva obavezujuce prihvatanje copyright -a